Појам двојног књиговодства

Двојно књиговодство је скуп правила за бележење финансијских информација у финансијском књиговодству у којем свака трансакција или догађај мења најмање два различита рачуна (конта) главне књиге рачуна. Тако да се свака пословна промена уписује најмање два пута.

Пословне књиге двојног књиговодства

Пословне књиге двојног књиговодства које мора водити свако предузеће према Закону о рачуноводству су:

1) Дневник

2) Главна књига

3) Помоћне књиге

1) Дневник представља хронолошку евиденцију свих пословних промена. Постоје различите врсте дневника. У школи се користи дневник са следећим колонама: редни број, датум , број дуговног конта, број потражног конта, опис, дугује, потражује. Књиговодствени став представља књижење једне пословне промене . Он може бити прост (један конто дугује, један потражује) , а може бити и сложен (више конта дугују, односно, потражују). Контирање је поступак одређивања конта за одређену пословну промену

2) Главна књига представља систематску евиденцију пословних промена. Главна књига омогућава увид у стање средстава и извора средстава, настале промене и у остварени резултат. Књижења у дневнику у главној књизи се врше на основу докумената. У пракси се још главна књига често назива још и финансијско или синтетичко књиговодство. У школи се ова евиденција води преко Т конта због практичности.

3) Помоћне књиге се у правилу воде засебно. Број и врста помоћних књига зависи од делатности, величине и врсте пословних догађаја који се јављају у пословању фирме. Код помоћних књига се говори  о аналитичком књиговодству и као најчешће се појављују: књига благајне, аналитичко књиговодство основних средстава, ситног инвентара, залиха, потраживања од купаца, обавезе према добављачима. Порески закони такође прописује вођење одређених пореских евиденција, а најважније је обавеза вођења књиге улазних (КУФ) и излазних фактура (КИФ) коју прописује Закон о порезу на додату вредност.