Појам статистичких релативних бројева

Статистичке серије могу бити структурне и временске. Структурне се исказују преко нумеричких података углавном у апсолутним вредностима. Међутим, врло често постоји потреба да се ове апсолутне вредности међусобно упоређују, односно стављају у однос. На тај начин настају релативни бројеви односно релативни показатељи структурних серија.

Статистички релативни бројеви, односно, статистички односи, јесу показатељи који се добијају обрадом и анализом апсолутних података применом статистичког метода односа (количника).

Релативни број израчунава се као количник два апсолутна броја која се упоређују.
Податак који се упоређује или мери (бројилац) назива се текућа вредност, а онај којим се мери (именилац) назива се базна вредност или основа за упоређивање.

Образац за израчунавање релативних бројева (РБ) гласи:

\[(Рб)=\frac{текућа\ вредност\ (Вт)}{базна\ вредност\ (Вб)}\]

Уколико желимо да релативни број искажемо у процентима помножићемо са 100, а ако желимо да прикажемо у промилима помножићемо са 1000.

Статистички релативни бројеви користе се код:

  • Изражавање и анализа структуре појаве по одређеним обележјима;
  • Приказивање и анализа промена током времена;
  • Упоређивање величине једне према величини друге појаве, ради испитивања њиховог односа;
  • Квалификациона структура радника;
  • Структура производње или промета по разним обележјима;
  • Кретање индустријске и пољопривредне производње;
  • Промет у трговини, угоститељству и туризму;
  • Продуктивност рада;
  • Мере се и анализирају економски резултати пословања стављањем у однос остварене производње према броју запослених;
  • Могу бити показатељи нивоа развијености земље, на пример, национални доходак по становнику.

Врсте релативних бројева

Постоје следеће врсте релативних бројева:

  • Релативни бројеви структуре или показатељи структуре
  • Статистички коефицијенти или показатељи односа и
  • Индекси структуре.

Релативни бројеви структуре или показатељи структуре

Релативни показатељи структуре показују однос између апсолутних величина једног скупа и целог статистичког скупа.

Релативни показатељи структуре су релативна фреквенција и учешће.

Релативна фреквенција се добија као количник једног модалитета обележја (f) и суме свих апсолутних фреквенција (Σf).

\[Rf=\frac{f}{Σf}\]

Множењем релaтивне фреквенције са 100 добија се УЧЕШЋЕ.

\[U=\frac{f}{Σf}\cdot100\]

Код израчунавања процентуалне структуре може се изразити преко хоризонталне и вертикалне процентуалне структуре.

Ако су подаци збрајани вертикално значи да су истоимени и показатељи структуре и добијају се упоређивањем делова скупа у колони с целином скупа у збирном реду и то је вертикална процентна структура.
Када се подаци могу збрајати и хоризонтално, онда се показатељи структуре израчунавају по редовима табеле, тако да се делови скупа из редова стављају у однос с целином скупа у збирној колони и добија се хоризонтална процентна структура.

Статистички коефицијенти

Статистички коефицијенти су релативни бројеви који се добијају као количник нивоа две различите појаве, које су садржински повезане и односе се на исти временски период и исту јединицу посматрања.

Као пример коришћења овог показатеља могу се навести: БДП по глави становника, густина насељености становништва, број установа културе на 1000 становника, број интернет прикључака на 100 становника итд.

Најазначајнији статистички коефицијенти су:

  • коефицијенти природног кретања становништва,
  • коефицијенти густине насељености становништва и
  • коефицијенти или односи интезитета (фреквенција).

Kоефицијенти природног кретања становништва

У показатеље природног кретања становништа убрајају се : број живорођених, број умрлих, број умрлих одојчади, природни прираштај, закључени бракови, разведени бракови. Сви наведени показатељи рачунају се стављањем у однос одговарајућег показатеља са укупним бројем становника. Ови показатељи називају се витални коефицијенти, а множењем са 1000 добијају се одговарајуће стопе. Тумачење ових стопа би било: број живорођених на 1000 становника износи НН.

Коефицијенти густине насељености становништва

Коефицијенти густине насељености становништва рачунају се тако што се у однос ставе број становника за одређену земљу ( или одређену територију) са величином територије изражене у километрима квадратним.

Коефицијенти или односи интезитета (фреквенција)

Ови коефицијенти добијају се када се у однос стави ниво једне појаве према јединицама друге појаве, како би се одредио интезитет.

Код великог броја појава рачуна се ниво једне појаве по становнику. Нпр. БДП по становнику, НД по становнику, јавни дуг по становнику, принос житарица по становнику, потрошња електричне енергије по становнику, број становника на једног лекара, број школа на 1000 становника итд.

Ови коефицијенти се врло чето користе у привредним друштвима како би се исказала ефикасност пословања. Као најзначајнији показатељи су:

  • продуктивност ( однос произведене количине и утрошеног рада),
  • економичност ( однос укупног прихода у односу на трошкове) и
  • рентабилност ( однос добитка и ангажованих средстава).

Индекси структуре

Индекси структуре су релативни бројеви којима се пореди ниво једне појаве за различите јединице посматрања.

Индекси структуре се такође рачунају као односи две вредности, само што је сада у бројиоцу ниво посматране појаве за једну јединицу посматрања, а у имениоцу ниво појаве за другу јединицу посматрања, која има улогу базног нивоа.

Јединице посматрања могу да буду: земље, региони, градови, привредна друштва, спортски објекти, школе итд.