Brainstroming i SWOT
Пре самог оснивања предузећа потребно је доћи до идеје. Све креће од добре идеје, наравно ништа без реализације, остаће само на жељама. Постоји велики број метода који се користи за генерисање идеја.
Методе и технике за генерисање идеја могу се поделити на две велике групе:
- Интерне – идеје долазе из компаније, најчешће од продајног особља које треба прво да идентификује промене на тржишту и да на основу тога иницира трагање за креативним решењима;
- Екстерне технике које се ослањају на екстерне изворе (клијенти, консултанти, конкуренција и сл.).
Интерне методе се могу поделити на:
- Brainstorming (олуја идеја);
- Контролна листа;
- Synetics;
- Листа атрибута и
- Форсиране релације.
Екстерне методе:
- Дубински интервју;
- Фокус групе;
- Анализа проблема;
- Маркетинг истраживање и
- Анализа конкуренције.
Brainstorming
Ми ћемо за наше потребе користите методу brainstorming.
Brainstorming (brain storm engl. мождана олуја) је једна од најпознатијих групних техника за генерисање нових идеја.
Примена brainstorming технике подразумева формирање групе која, по правилу, обухвата од 6 до 10 људи. Лидер групе прикупља информације, припрема састанак, подржава и усмерава расправу према задатој теми. Један члан групе има задатак да записује или снима идеје. У реализацији brainstorming састанка треба се придржавати следећих правила:
- Одбаците критику;
- У првој фази није важно процењивати идеје;
- Расправа треба да буде отворена и спонтана;
- Што необичније идеје, то боље!
- Квантитет је битан! Што више идеја, то је већа шанса да се дође до квалитетне идеје!
Састанци не би требало да трају дуже од једног сата. При томе је важна добра припрема. Препоручује се да лидер обавести чланове групе о термину одржавања састанка најмање неколико дана раније и да им саопшти тему и циљеве. На тај начин учесници ће на састанак „донети“ неке идеје и расправа ће бити ефикаснија.1 У уводном делу састанка, лидер треба да понови тему, правила расправе и циљеве. Затим следи фаза генерисања идеја. Учесници представљају, што је могуће краће и јасније, своје идеје, а лидер групе подстиче расправу. То значи да свако може да се јави и да допуни, односно унапреди нечију идеју. Истовремено, записничар треба да бележи најважније делове дискусије. Када је састанак продукти-ван може се добити дугачка листа идеја (нпр. група од 30 студената за 30 минута може да генерише око 100 идеја). Након састанка, лидер групе проглашава да је расправа завршена. Следи кратак осврт и прва процена иде-ја. Објављује се листа свих идеја и разговара се о њиховом квалитету. После састанка неопходно је пажљиво анализирати учинак и почети разраду, односно развој идеја које имају највећи потенцијал.
SWOT АНАЛИЗА
SWOT (strengths -снаге, weaknesses-слабости, opportunities- шансе, прилике, and threats-опасности) анализа је оквир који се користи за процену конкурентске позиције компаније и за развој стратешког планирања. Ми ћемо га користити као метод за селекцију идеја и касније као метод за планирање реализације идеје. SWOT анализа процењује унутрашње и екстерне факторе, као и тренутни и будући потенцијал.
Компоненте SWOT анализе
Свака SWOT анализа подразумева следећа четири елемента, од којих се прва два односе на интерне факторе а наредна два на екстерне факторе.
Компоненте SWOT анализе су:
Снаге
Снаге описују у чему се организација истиче и шта је разликује од конкуренције: јак бренд, база лојалних купаца, јак биланс стања, јединствена технологија итд.
Слабости
Слабости спречавају организацију да ради на свом оптималном нивоу. То су области у којима пословање треба да се побољша да би остало конкурентно: слаб бренд, промет већи од просека, висок ниво дуга, неадекватан ланац снабдевања или недостатак капитала.
Могућности
Могућности се односе на повољне екстерне факторе који би могли дати организацији конкурентску предност. На пример, ако нека земља смањи царине, произвођач аутомобила може да извози своје аутомобиле на ново тржиште, повећавајући продају и тржишни удео.
Претње
Претње се односе на факторе који имају потенцијал да нашкоде организацији. На пример, суша је претња компанији која се бави производњом пшенице, јер може уништити или смањити принос усева. Друге уобичајене претње укључују ствари као што су пораст трошкова материјала, све већа конкуренција, ограничена понуда радне снаге итд.
