Аритметичка средина је израчуната средња вредност која је једнака количнику збира свих вредности обележја и њиховог броја. Обележава се са ( x бар) или грчким словом μ (ми). Аритметичка средина се различито рачуна за груписане и негруписане податке.

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА ЗА НЕГРУПИСАНЕ ПОДАТКЕ-ПРОСТА АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА

Аритметичка средина за негруписане податке израчунава се (1):

\mu=\frac{x_1+x_2+...+x_n\ }{n}
=\frac{\sum_{i=1}^nx_i}{n}

Где је:

  • 𝑥𝑖 вредност података из серије
  • 𝑛 укупан број података

ПРИМЕР 1:

Израчунати просечан и укупан број дана које један радник проведе на боловању, на основу података о броју дана боловања у току године.

Број дана: 7, 23, 4, 8, 2, 12, 6,13, 9, 4

\mu=\frac{\sum_{i=1}^nx_i}{n}
=\frac{x_1+x_2+...+x_n\ }{n}
\frac{7+23+4+8+2+12+6+13+9+4}{10}
=\frac{88}{10}=8,8

Укупан број дана проведених на боловању је 88,  а просечно 8,8 дана на боловању.

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА  ЗА  ГРУПИСАНЕ ПОДАТКЕ – ПОНДЕРИСАНА АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА

Код груписаних података аритметичка средина се рачуна тако што се вредности појединих обележја (x) помноже фреквенцијама (f) и добијени резултат сабере (∑(𝑥∗𝑓)), а затим се подели са укупним бројем свих јединица посматрања∑𝑓. Претходна аритметичка формула добија следећи образац:

\mu=\frac{f_1\mathrm{x}\ _1+f_2x_2+\ldots+f_nx_n\ }{f_1+f_2+...+f_n}
=\frac{\sum_{i=1}^nf_ix_i}{\sum_{i=1}^nf_i}

При чему је:

  • n укупан број класа,
  • 𝑥𝑖 вредност обележја i-те класе (код интервалних класа то је средина интервала)
  • 𝑓𝑖 фреквенција i-те класе.

ПРИМЕР 2:

На основу броја продатих мобилних телефона у једном дану, одредите просечан број телефона који се продају дневно.

Број продатих
мобилних телефона
Фреквенцијa
82
94
106
117
125
134
141
151
Табела 1.
\mu=\frac{f_1\mathrm{x}\ _1+f_2x_2+\ldots+f_nx_n\ }{f_1+f_2+...+f_n}_{ }

Потребно је формирати нову табелу са колоном у којој ћемо помножити обележја и фреквенције.

Број продатих
мобилних телефона (x)
Фреквенција (f)Пондер (f·x)
8216
9436
10660
11777
12560
13452
14114
15115
Укупно:30330
Табела 2.
=\frac{\sum_{i=1}^nf_ix_i}{\sum_{i=1}^nf_i}
=\frac{330}{30}=11

Просечно се у радњи дневно прода 11 мобилних телефона.

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА КОД ГРУПИСАНИХ ИНТЕРВАЛНИХ ПОДАТАКА

ПРИМЕР 3:

Израчунати просечно време за израду производа на основу података из табеле:

Време израде
у сатима
(x)
Број
радника (f)
15.2-15.62
15.6-16.09
16.0-16.412
16.4-16.88
16.8-17.25
17.2-17.64
Табела 3. Број продатих мобилних телефона

Потребно је формирати нову табелу у којој ћемо израчунати аритметичку средину интервала и израчунати пондере.

Време израде
у сатима x
Средина
интервала xsr
Број
радника f
Пондери
f·xsr
15.2-15.615.4230.8
15.6-16.015.89142.2
16.0-16.416.212194.4
16.4-16.816.68132.8
16.8-17.217585.0
17.2-17.617.4469.6
укупно:40654.8
Табела 4.
\mu=\frac{\sum_{i=1}^nf_ix_i}{\sum_{i=1}^nf_i}=\frac{654,8}{40}=16,37

Заједничке особине свих средњих вредности

Просечно време за израду једног производа износи 16,37 часова.

Заједничке карактеристике свих средњих вредности су следеће

  • Све израчунате средње вредности се рачунају на основу свих вредности посматраног обележја, тј. на основу свих вредности скупа података, али се по правилу не поклапају ни са једном од тих вредности,
  • израчунате средње вредности су веће од најмање вредности и мање од највеће вредности обележја у тој серији,
  • израчуната средња вредност је број који не мора да постоји у серији и
  • у случају да су сви подаци посматраног скупа једнаки, онда су израчунате вредности једнаке тој вредности.

Специфичне особине аритметичке средине

  • збир одступања свих вредности посматраног обележја од њихове аритметичке средине једнак је 0.
    ∑(𝑥−𝜇)=0;
  • збир квадрата одступања од сваке вредности посматраног обележја од аритметичке средине је минималан.
    ∑(𝑥−𝜇)2 <∑(𝑥−𝑧)2 ;
    ∑(𝑥−𝜇)2 =min;
  • ако се свака вредност посматраног обележја замени аритметичком средином укупан збир обележја се не мења
    ∑𝑥=𝜇∗𝑁;
  • аритметичка средина је осетљива на екстремне вредности. То значи да где постоје екстремне вредности аритметичка средина није најбољи показатељ.