Технике планирања- појам и врсте


Технике планирања су методи и средства за спровођење процеса планирања. Све методе се могу поделити у две групе: квантитативне и квалитативне. Најбоља је примена комбинованих метода. У зависности од фазе планирања технике се користе на следећи начин:

  • Када се ради о избору стратегије и контроли –анализа јаза или сценарио
  • Анализа екстерног и интерног окружења-SWOT
  • Избор рентабилних производа и избор стратегије – Портфолио
  • Спровођење и контрола –(квантитативне технике)- планови и буџет
  • Трошење људских ресурса –Гантограм, Стабло одлучивања, ПЕРТ, ЦПМ.
  • Трошење свих ресурса- буџет и технике рацио бројева

Технике квантитативне контроле


Технике квантитативне контроле називају се финансијске технике или технике буџетске контроле и користе се за планирање и контролу финансијских средстава. То су:

  • Финансијски извештаји (биланс стања, успеха, извештај о токовима готовине и капитални биланс)
  • Рацио бројеви( рацио ликвидности, рентабилности)
  • Анализа преломне тачке (обим производње на коме су укупни приходи једнаки укупним расходима)
  • Буџет (планирани приходи и расходи за остваривање циљева)
  • Ревизија(контрола и предлози начина за отклањање одступања)


Технике квалитативне контроле( планирања)


Стратегије се остварују преко пројеката и бизнис планова. Постоји разлика између пројеката и бизнис планова као планских одлука. Пројекат се користи за остварење специфичних циљева нпр. Изградња новог погона, пословне зграде, лансирање новог производа, промотивне кампање итд. Код бизнис плана као годишњег планског документа планира се остваривање циљева по временском периоду квартали, месеци, недеље….
Управљање пројектима састоји се од три фазе:

  • Планирање,
  • Програмирање и
  • Контрола.

Програмирање и контрола користе напред поменуте технике како би се утврдио редослед активности које се изводе у пројекту, као и потребни ресурси и знања и вештине.


Технике планирања

Постоји велики број техника у наредном делу поменућемо неке од њих.


SWOT– (енгл. SWOT analysis, акроним од енглеских речи: Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats – снаге, слабости, прилике, претње) је техника стратегијског менаџмента путем које се уочавају стратегијски избори довођењем у везу снага и слабости предузећа са шансама и претњама у екстерном окружењу. Аутор ове методе је Алберт Хамфри са Станфорд Универзитета при чему је користио 500 најјачих компанија на свету.

Слика 1.SWOT анализа

Техника сценарија састоји се од развијања више сценарија односно могућих будућности и дефинисања акција које би нека организација требала предузети како би се успешно носила са будућношћу. Темељи се на људској способности имагинације и учења оног што је замишљено. При том, развијају се три могућа сценарија: оптимистички, песимистички и највероватнији.

Слика 2. Техника сценарија

Гантограм je графичка техника планирања и контроле једноставнијих пројекта. Творац је Henry Gantt (1861-1919). Једна од најједноставнијих техника која има широку примену. Користи се за глобално планирање, али се више примењује код оперативног планирања и праћења реализације дела (фазе, активности, корака) пројекта. Пројекат се рашчлањује на кораке. За сваки корак одређује се потребно време и датум завршетка и да ли је потребно допунско ангажовање ресурса да би се пројекат завршио на време.

Мрежни модели користе се програмирање сложенијих пројеката односно пројеката са много већим бројем активности, више ресурса и ангажоване радне снаге. Најпознатији мрежни модели су ПЕРТ и ЦПМ. За обе технике потребно је утврдити потребне активности и направити њихов логичан распоред. Затим се исцртава мрежа и повезују активности. Свакој активности додељује се време и процењују трошкови. Проналази се временски најдужи пут у мрежи који се назива критични пут.


PERT (Program Evaluation and Review Tehnique)- техника за оцену и праћење програма где се користе три процене времена за сваку активност и претпоставља се да се не може у потпуности тачно израчунати време трајања активности.

Математички модел анализе времена реализације пројекта по методи ПЕРТ је стохастичке природе, што је последица неизвесности временске процене трајања појединих активности. Та неизвесност процене потиче, од природе задатака (најчешће развојно-истраживачких) који се обухватају једним мрежним дијаграмом. Полазни подаци, неопходни за анализу времена су:

  • aij – оптимистичко време трајања извршења појединих активности (и – ј). То је најкраће време за
    извођење одређене активности,
  • mij – највероватније време извршења активности (и – ј)
  • bij – песимистичко време извршења активности и представља најдуже време за извођење активности.

CPM (Critical Path Method) Метод критичног пута користи се када се врши само једна процена времена и да се време може знати са одређеном сигурношћу. Код овог метода бира се најдужи пут у мрежи који представља критични пут. Означава трајање пројекта у целини, па ако касни један догађај, касниће и остали. Остали путеви су докритични путеви и садрже временску резерву. Суштина и једног и другог метода је уштеда у времену, што директно доводи до уштеде у трошковима.

Слика 3. Метод критичног пута

Портфолио анализа заснива се на основу тржишног раста и релативног тржишног удела предузећа. Релативни тржишни удео чини удео продаје производа конкретног предузећа у односу на главног конкурента.
BCG( Boston consultant group) матрица полази од врсте производа који доносе различите приливе готовине.

Слика 4. БЦГ матрица
  • Тржишни лидери(звезде)→ висок тржишни удео → висок тржишни раст → низак прилив готовине
  • Зрели производи (краве музаре) )→ висок тржишни удео → низак тржишни раст → висок прилив готовине
  • Перспективни производи( знак питања) )→ низак тржишни удео → висок тржишни раст → низак прилив готовине
  • Стагнирајући производи (пси) низак тржишни удео → низак тржишни раст → низак прилив готовине → губитак


Делфи метода представља најпознатију и највише коришћену методу експертских оцена. Методе експертских оцена представљају значајно побољшање класичних начина добијања прогноза заједничком консултацијом групе експерата за проучавани феномен. Наиме, ради се о методолошки организованом коришћењу знања експерата, у циљу предвиђања будућих стања. Примена Делфи методе укључује систематско и организовано прикупљање појединачних предвиђања групе експерата, у циљу добијања тражене прогнозе. Након дефинисања проблема за који се тражи прогноза, формира се група експерата који ће учествовати у прогнозирању. Тешко је прецизирати број експерата који би требало да чине ову групу, и обично се препоручује да то буде група од 10 до 15 лица. При томе, треба тежити избору “правих” експерата, тј. оних који најбоље познају проучавани феномен. Контакти са експертима обављају се серијом упитника преко којих се од њих траже прогнозе и дају разноврсне информације, при чему је њихова анонимност обезбеђена.
Делфи методом се избегавају директна дискусија и конфронтација људи и мишљења, а који класични начин добијања заједничког предвиђања групе експерата на отвореном састанку чине необјективним. Отворена дискусија омогућава афирмацију предвиђања групе или појединаца, због њихове компетентности, друштвене позиције или способности да добро аргументују и бране своје мишљење. Постоји читав низ фактора, различите природе, који на оваквој дебати утичу на објективност и тачност коначне прогнозе. Сви ови фактори избегнути су Делфи методом, па је то једно од њених основних предности. Поред тога позитивна страна Делфи методе је и то што се заједничка прогноза добија организованим и систематизованим усаглашавањем појединачних прогноза, као што је, поред квалитативних, могуће добити и квантитативне показатеље прогнозираног феномена.

Пример:
Претпоставимо да се група од 15 експерата (у задњој серији упитника) изјаснила појединачно о прогнози неког догађаја чија се појава може квантификовати одређеном величином. На пример, нека се та прогноза односи на величину инфлације за идућу годину изражена у процентима.
Прогнозе експерата, према извршеној анкети су:
 за прогнозу инфлације од 2% изјаснила су се 2 експерта,
 за прогнозу инфлације од 3% изјаснила су се 4 експерта,
 за прогнозу инфлације од 4% изјаснила су се 5 експерта,
 за прогнозу инфлације од 5% изјаснила су се 2 експерта,
 за прогнозу инфлације од 6% изјаснила су се 2 експерта

Слика 5. Делфи метода


На овом линку можете видети како се користе методи мрежног планирања на конкретном примеру. Ту је дато детаљно планирање активности и коришћење техника ПЕРТ и ЦПМ. Погледајте.