Десет принципа економије је детаљно објашњено у књизи Грегори Манкјуа „Principles of economics“, која се данас изучава у економским школама и на економским факултетима. Манкју је објаснио целокупну економију кроз десет принципа:
- Људи се суочавају са избором
- Трошак нечега јесте оно чега се одричете да бисте нешто добили
- Рационални људи размишљају о граничним случајевима
- Људи реагују на подстицаје
- Трговина свакога може довести у бољи положај
- Тржишта су обично добар начин да се организује економска активност
- Владе су понекад у стању да побољшају тржишне исходе
- Животни стандард земље зависи од њене способности да произведе добра и услуге
- Цене расту када држава штампа превише новца
- Друштво се на кратак рок суочава са избором између инфлације и незапослености
На слици је приказано 10 Манкјуових принципа економије.
Ево примера за сваки од 10 Манкјуових принципа економије:
Људи се суочавају са обавезним изборима
Пример: Ако сте студент, морате да одлучите да ли ћете уложити више времена у учење за испит или у рад на додатном послу да бисте зарадили новац. Свака опција има своје користи и трошкове.Трошак је оно што жртвујемо да бисмо нешто добили
Пример: Ако одлучите да одете на концерт, трошак је не само цена улазнице, већ и време које бисте могли да искористите за учење или рад.Рационални људи доносе одлуке на основу маргиналних промена
Пример: Ако ресторан нуди попуст на другу порцију хране, рационална особа ће размислити да ли додатна порција доноси довољно уживања да би оправдала додатне трошкове.Људи одговарају на стимулусе
Пример: Ако држава смањи порез на цигарете, може се десити да људи повећају конзумацију цигарета, јер су постале јефтиније.Трговина може свима да користи
Пример: Земља која производи много пшенице и мало аутомобила може трговати са земљом која производи много аутомобила и мало пшенице. Оба друштва профитирају јер специјализована производња смањује трошкове и омогућава боље ресурсе.Тржишта су обично добар начин организовања економских активности
Пример: У већини случајева, тржишта са конкуренцијом доводе до нижих цена и бољег квалитета производа, као што је случај са тржиштем паметних телефона, где конкуренција подстиче иновације и смањује цене.Владине политике могу побољшати тржишне резултате
Пример: Влада може да уведе регулативе које спречавају загађење и промовише одрживост, као што су закони који контролишу емисију ЦО2, чиме се тржиште мотивише да се понаша еколошки одговорно.Животни стандарди зависе од производње
Пример: Земље са високом продуктивношћу, као што су САД или Немачка, имају веће бруто домаће производе (БДП) по особи, што обезбеђује виши животни стандард, док земље са нижом продуктивношћу имају ниже приходе и стандарде живота.Цене расту када владе штампају превише новца
Пример: У Зимбабвеу је током хиперинфлације вредност новца драматично опала, јер је влада штампала превише новца, што је довело до наглог раста цена и срушило економију.Друштва суочавају са краткорочним и дугорочним трговинама између инфлације и незапослености
Пример: У кризама као што је рецесија, владине мере за смањење незапослености, као што су фискалне стимулације, могу изазвати инфлацију. Дугорочно, ако инфлација постане превише висока, може смањити куповну моћ и дестабилизовати економију.
