СТАТИСТИЧКО ПОСМАТРАЊЕ

  1. Шта је статистичко посматрање?           утврђивање и прикупљање података о појави која се испитује.
  2. Како се може утврдити сваки податак?              директно пребројавањем, мерењем или интервјуом и преузимањем већ постојећих података.
  3. Где се уписују подаци о посматраним појавама?          у упитнику.
  4. Шта је сређивање и груписање података?        систематизовање података према карактеристикама по којима се обављало посматрање.
  5. Шта је статистичка серија?        групни подаци у виду низа који појаву изражавају бројчано по одређеним карактеристикама.
  6. Како се приказују статистичке серије? у табелама и графиконима.
  7. Шта обухвата статистичка анализа?      обраду серија статистичко-математичким методама и добијање статистичких показатеља чијим се тумачењем објашњавају правилности које владају у датој појави.
  8. Шта обухвата припрема посматрања: израду програма посматрања и планирање организације истраживања.
  9. Програм статистичког посматрања подразумева:         циљ посматрања, дефинисање предмета и обележја посматрања, избор извештајних јединица, методе обухватања јединица, избор извора и начина прикупљања података и израду упитника.
  10. На шта се односи планирање организације истраживања?     организационо техничка и финансијска питања.
  11. Шта је циљ посматрања?           је прикупљање података о масовној појави о њеним појединачним случајевима по карактеристикама према којим се жели испитати појава.
  12. Шта су статистичке једнинице посматрања?   појединачни случајеви дате појаве које се статистички посматрају.
  13. Статистички скуп је        скуп јединица посматрања.
  14. Статистички скуп постаје предмет посматрања када се одреди или дефинише             стварно(по садржини), временски и територијално.
  15. Стварно дефинисати статистички скуп значи    одредити јединицу посматрања.
  16. Статистичке јединице посматрања према природи постојања могу бити         реалне јединице(оне које дуже постоје-становник, запослен,ученик, школа) и догађаји (оне које се збивају у моменту-рођење, смрт, венчање, провала, купопродаја).
  17. Шта значи временски дефинисати статистички скуп?  одредити или моменат или интервал у коме ће се посматрати јединице.
  18. Како се временски посматрају реалне јединице?         моменту времена-критични момент
  19. Како се временски посматрају догађаји?          временском интервалу – извештајни интервал или период.
  20. Територијално дефинисати статистички скуп значи      одредити територију на којој ће се статистичке јединице поматрати.
  21. Шта су обележја јединице посматрања?           карактеристике или особине по којима се јединице међусобно разликују и посматрају.
  22. Како смо поделили обележја јединица посматрања? стварна, временска и просторна.
  23. Шта су стварна обележја јединице посматрања?          особине које су најзначајније за јединицу посматрања.
  24. Како се деле обележја јединица посматрања?              стварна, временска и просторна(географско-територијална)
  25. Како смо поделили стварна обележја посматрања?   атрибутивна и нумеричка.
  26. Како се исказују атрибутивна обележја?           у речима и у модалитетима (атрибутима) и описују особине јединице посматрања.
  27. Како се исказују нумеричка обележја и како се деле? бројевима; на прекидна (дисконтинуирана) и непрекидна(континуирана)
  28. Како се изражавају прекидна нумеричка обележја?   само ценим вредностима. (број запослених, број ОЈ,број туриста)
  29. Како се изражавају непрекидна нумеричка обележја?              у целим и деловима целих бројева.(старост, радни стаж, зарада, вредност сталних средстава)
  30. Шта означавају временска обележја? време у коме се јединице посматрају или време као особину јединице посматрања.(за радника-датум рођења, запослења)
  31. Шта означавају просторна обележја? место на коме се јединице посматрања налазе или простор који их по нечему карактерише.
  32. Шта је извештајна јединица?   давалац информација о јединици посматрања и другачије се назива информатор.
  33. Према обухватању посматрање може бити:    потпуно посматрање и делимично посматрање.
  34. Шта је потпуно посматрање?  прикупљање података о свим јединицама статистичког скупа.
  35. Шта је делимично посматрање?            испитивање одређеног броја одабраних јединица које представљају део статистичког скупа.
  36. Који се методи примењују код потпуног посматрања?              пописни и извештајни.
  37. Који се методи примењују код делимичног посматрања?       анкета и узорак а може и извештајни.
  38. Шта је пописни метод?               једнообразно посматрање свих реалних јединица извесног скупа на одређеном подручју и у утврђеном критичном моменту.
  39. Карактеристике пописног метода су:   скуп великог броја јединица према више обележја, истовремено на читавој територији,кратак рок прикупљања(што ближи критичном моменту) и непосредно прикупљање података.
  40. Шта је извештајни метод?         стално организовано посматрање догађаја и динамичких појава са израженим брзим, јаким и честим променама.
  41. Како се обавља посматрање помоћу извештајног метода?      догађаји се региструју када и где настају а резултати се достављају у периодичним извештајима (месечно, квартално, годишње)
  42. Шта је посматрање путем анкете?        посматрање одређеног броја намерно одабраних типичних јединица извесног статистичког скупа.
  43. Шта је посматрање методом узорка?  одређеног броја статистичких јединица скупа који су случајно изабрани.
  44. Како се назива скуп случајно изабраних јединца?        узорак.
  45. Како се назива скуп из кога је формиран узорак?          основни скуп.
  46. Како се деле извори података?               примарне и секундарне.
  47. Начини прикупљања примарних података су: непосредно(личним увидом )и посредно (испитивањем лица којима су подаци познати).
  48. Шта су извори секундарних података? користе се већ прикупљени подаци-постојећи подаци.
  49. Од чега зависи који ће се извор података изабрати?   природе појаве, могућности њеног испитивања и циља посматрања.
  50. Карактеристике примарних извора?    квалитетнији подаци али скупљи.
  51. Карактеристике секундарних извора? јефтинији подаци и задовољавајуће статистичке вредности.
  52. Начини прикупљања података из примарних и секундарних извора су:           
  53. 1. дописни или кореспондентни( ангажују се кореспонденти, прикупљају, уписују у формулара, предају Заводу)
  54. 2.поштански (поштом шаљу формуларе, ИЈ попуне и врате)
  55. 3.преко пописивача на 2 начина: експедицијско (пописивачи одлазе код ИЈ, узимају податке и уписују у упитник) и самопописивањем (пописивачи однесу упитнике ИЈ, они попуне и онда поново дођу по упитнике)
  56. -пријавни начин(ИЈ долазе доо надлежних органа и дају подтребне податке)
  57. Прикупљање података преко пописивача може бити дописно и поштанско. тачно/нетачно  нетачно. Експедицијско и самопописивањем.
  58. Шта је упитник?              штампана листа питања у виду обрасца на која треба да одговори ИЈ. Коришћењем упитника прикупљају се подаци о јединици посматрања.
  59. Основни елементи упитника су:             општи елементи и питања о обележјима ЈП.
  60. Наброј опште елементе упитника.        обавештења о организацији посматрања:назив органа који је издао упитник, правни основ, назив упитника и шифра упитника.
  61. Шта садржи главни део упитника?       питања о обележјима јединице посматрања.
  62. Питања у упитнику могу бити формулисана на више начина и то:        отвореног типа (када ИЈ даје одговор) и затвореног типа (када ИЈ заокружује или подвлачи понуђени одговор)
  63. Према броју јединица по којима се уписују подаци на једном упитнику, упитници могу бити:                индивидуални и колективни.
  64. Припрема организације истраживања се састоји од:   израде програма посматрања и планирање организације истраживања.
  65. Планирање организације истраживања обухвата кораке:        подела послова на етапе и фазе, рокови, потребан кадар, материјални услови и трошкови.
  66. Статистичко истраживање обухвата етапе:       прикупљање података и контрола, обрада података и публиковање.
  67. Шта се постиже поделом истраживање од етапа на фазе?       уштеда у времену истраживања, јер се поједини послови преклапају.
  68. Како се планирају рокови истраживања?          прво се предвиђа трајање целокупног истраживања, а затим и рокови за етапе, фазе и операције.
  69. Од чега зависи број кадрова који ће се ангажовати код статистичког истраживања?  врсте истраживања. Ако је редовно онда га обављају кадрови статистичког органа а ако је повремено(попис) онда се ангажују додатни пописивачи.
  70. Која материјална средства су потребна за истраживање?        списак и адресар насељених места, штампање упитника, обезбеђење просторија за руковођење пописом, складиштење и обраду упитника итд.
  71. Како се планирају финансијска средства за истраживање?      на основу истраживања, ако се ради о редовним онда – финансијски план за текућу годину, а ако се ради о повременим онда се ради посебан финансијски план на основу трошкова.
  72. Шта је снимање података?        један од послова организације истраживања који представља поступак којим се долази до података.
  73. Како се обавља снимање података?    1)непосредно пребројавањем или мерењем,
  74. 2)испитивањем помоћу упитника, који се може попуњавати интервјуом и
  75. преписивањем података из постојеће евиденције.
  76. Како се дели снимање или прикупљање података у зависности од извора?   ако су примарни-непосредно пребројавање, мерење или интервју.
  77. ако су секундарни-преписивањем из евиденције.
  78. Како се изводи снимање непосредним пребројавањем?         тако што се на предвиђеним местима бележе подаци онако како се јединице појављују.(долазак/одлазак радника)
  79. Наведи пример како се изводи снимање непосредним мерењем?    увоз/извоз -количина робе, систематски преглед ученика -тежина, висина
  80. Када се примењује испитивање помоћу упитника?     за потребе сложених истраживања када се прикупља више података.
  81. Када се користи преписивање података из постојеће евиденције’?    предвиђено је ако упитник попуњава информатор на основу своје документације. Обавезно је да овакав упитник садржи детаљна објашњења.
  82. Контрола може да се обави као:            контрола извођења снимања података и контрола сакупљеног статистичког материјала.
  83. Задатак контроле извођења снимања?              да спречи стварање грешака при снимању. Самоконтрола и контрола од стране контролних органа.
  84. Контрола сакупљеног статистичког материјала може обухвата:            проверу потпуности прикупљеног статистичког материјала (да ли су све извештајне јединице доставиле податке на време) и провера садржине упитника.
  85. Шта се проверава код садржине упитника?     потпуност упитника(да ли су сва питања одговорена) и тачност података.
  86. Како се проверава тачност одговора? логички и рачунски.
  87. Који су послови везни за обраду статистичке грађе?   сређивање статистичког материјала, сређивање и груписање података и њихова техничка обрада.
  88. Фазе сређивања и груписања података су:        -уношење треда у статистички материјал ради припреме за обраду,
  89. -груписање преам одабраним обележјима посматрања и израду шема,
  90. -техничка обрада података, ирада табела и графикона.
  91. Како смо поделили груписање према врстама обележја?        просто груписање(само по једном обележју, нпр.груписање ученика само по полу или само по изостанцима) и комбиновано груписање( разврставање под два или више обележја)
  92. Како смо поделили груписање према значају обележја?          стварно груписање (према атрибутивним и нумеричким обележјима),
  93. временско груписање (по моментима времена и интервалима времена)
  94. просторно или територијално груписање (прама групама просторног обележја или по називу територије)
  95. Када се врши просто груписање а када сложено?         када имамо мали броја модалитета односно када имамо велики број модалитета односно вредности.
  96. Наброј обележја са много модалитета.              занимање, врста робе, врста средстава за рад, врста производа, угоститељске услуге итд.
  97. Како дефинишемо статистичку серију?              је низ груписаних података према обележјима посматрања који бројчано може да се изрази или састава појаве према одређеним особинама, или њене промене у времену или њен територијални распоред.
  98. Зависно од врсте обележја по којој су формирање статистичке серије и зависно од тога шта показују, постоје три основне врсте серија:      -серије структуре( атрибутивне и нумеричке одн. серије дитрибуције фреквенције)
  99. -временске (моментне и интервалне)
  100. -географске.
  101. Шта је атрибутивна серија?      серија која се формира по атрибутивним обележјима.
  102. Како се могу формирати атрибутивне серије? -груписањем према појединачним модалитетима обележја и
  103. -груписањем према сродним модалитетима, односно класификовањем.
  104. Како настају серије дистрибуције фреквенције?            груписањем јединица по вредностима нумеричког обележја.
  105. Од чега зависи поступак груписања код серија дистрибуције фреквенције?   -природе обележја- да ли је прекидно или непрекидно и од броја вредности у којима се испољава и
  106. -циља истраживања, односно како нумериучка серија треба да изражава карактеристике појаве.
  107. Које су карактеристике неинтервалне серије дистрибуције фреквенције?       прекидно нумеричко обележје и само неколико вредности.
  108. Шта су групни интервали код серија дистрибуције фреквенције?        када се нумеричко обележје испољава у великом броју различитих вредности формирају се групе вредности- групни интервали.
  109. како настаје групни интервал? груписањем обележја по величини
  110. Шта је доња, шта горња а шта величина групног интервала?  почетна вредност је доња, крајња је горња, а разлика између горње и доње представља величину групног интервала.
  111. Правилно формирање интервала подразумева д се претходно реше питања о:           колика ће бити величина групног интервала и од тога број група,
  112. да ли ће интервали бити упоредиви, односно једнаки по величини
  113. како ће се разграничити групни интервали.
  114. Шта је разграничење интервала ?         прецизно одређивање доње и горње границе.
  115. Када се формирају отворени интервали?          када најниже и највише вредности нумеричког обележја имају мали број јединица посматрања.
  116. Како се могу разграничити интервали?              на доњој и горњој граници и то описно и бројчано.
  117. Основне карактеристике серије дистрибуције фреквенције су?            -обе колоне ових серија су бројчане,
  118. -вредности обележја у првој колони варирају од најниже до највише величине и називају се варијантама( x)
  119. -груписани подаци у другој колони су фреквенције или учесталости , који показују колико се пута свака вредност појављује или учествује у појави и називају се фреквенције( f)
  120. -збир фреквенција назива се бројност серије и показује укупан број јединица
  121. -назване су серије дитрибуције фреквенције јер показују распоред фреквенција по обележјима
  122. Шта су временске серије?         низови статистичких података груписани по узастопним моментима или интервалима времена.
  123. Како смо поделили временске серије?              моментне и интервалне.
  124. Шта показују моментне серије и која је најзначајнија карактеристика?            стање појаве у одређеном тренутку и подаци из ових серија се не могу збрајати.
  125. Шта показују интервалне серије и која је најзначајнија карактеристика?         показују величину или обим појаве у узастопним интервалима времена и овако груписани подаци се могу збрајати.
  126. Шта су географске серије?        низ груписаних података према географском или просторном обележју.
  127. Како смо поделили географске серије према подручју које обухватају?           националне и међународне.
  128. Шта значи кумулирати податке?            постепено их збрајати.
  129. У којим се серијама могу кумулирати подаци?               дистрибуције фреквенције и временским интервалним серијама.
  130. Како се могу кумулирати подаци код серија дистрибуције фреквенција?        од најниже до највише вредности (кумулатив испод) и од највише до најниже вредности (кумулатив изнад)
  131. Када се најчешће формира кумулативна серија код временских серија?         праћење плана извршења током године.

Стране: 1 2